Narodna skupština Republike Srbije na Šestom vanrednom zasedanju u Četrnaestom sazivu, usvojila je Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2022., 2023. i 2024. godinu zajedno sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 17. decembra 2025. godine.
Pregled najvažnijih aktivnosti Komisije obuhvataju postupci utvrđivanja povreda konkurencije; izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, postupci ispitivanja koncentracija; sprovođenje sektorskih i analiza uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima, davanje mišljenja, aktivnosti Komisije u procesu pridruživanja EU vezano za poglavlje 8; promocija pravila o zaštiti konkurencije u javnosti; domaću i međunarodnu saradnju, uključujući i aktivnosti Komisije po međunarodnim projektima.
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv učesnika na tržištu, AP SIDRO DOO NOVI BEOGRAD, WESTOM GLOBAL DOO BEOGRAD i CCC INDUSTRIAL ENGINEERING DOO BEOGRAD-ZVEZDARA zbog osnovane pretpostavke da su dogovaranjem u postupcima javnih nabavki naručioca Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije (EPS), izvršila povredu konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.
Istovremeno sa pokretanjem postupka, ovlašćena službena lica Komisije za zaštitu konkurencije, izvršila su nenajavljeni uviđaj na tri lokacije i prikupila relevantnu dokumentaciju za utvrđivanje činjenica u ovom postupku.
Komisija je primila inicijativu za ispitivanje povrede konkurencije na osnovu koje je osnovano pretpostavila da su navedena društva koordinisala svoja postupanja pre i nakon otvaranja ponuda u postupcima javnih nabavki EPS-a.
Prema navodima inicijative, jedan od učesnika potencijalnog restriktivnog sporazuma, podnosio je ponudu čija je vrednost malo ispod procenjene vrednosti javne nabavke, i u svemu predstavlja prihvatljivu ponudu, dok ostali članovi potencijalnog restriktivnog sporazuma davali su ponude sa kaskadno nižim cenama (visoku ponudu društvo SIDRO, srednju ponudu društvo CCC i nisku ponudu društvo WESTOM), ali koje imaju računsku grešku (odstupanja su nekada po samo nekoliko dinara). Naručilac (EPS), u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u obavezi je da od ponuđača zatraži da prihvati ispravku računske greške, kao i da ako se ponuđač ne saglasi sa ispravkom računske greške njegovu ponudu odbije. U predmetnom postupku ukoliko nije bilo drugih ponuda osim ponuda ponuđača koji su u potencijalnom restriktivnom sporazumu, svi ponuđači koji su imali računsku grešku, nisu dostavljali saglasnost na ispravku računske greške i time su njihove ponude postajale neprihvatljive, pa je naručilac, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, bio prinuđen da zaključi ugovor sa ponuđačem koji je ponudio najskuplju cenu, jer je ostao kao jedina prihvatljiva ponuda. Kada učestvuju i drugi ponuđači u konkretnom postupku javne nabavke, ponuđač sa nižom cenom od cene ponuđača koji ne pripada restriktivnom sporazumu daje saglasnost na ispravku računske greške, čime njegova ponuda postaje najpovoljnija. Društva SIDRO, WESTOM i CCC nude identična dobra, odnosno dobra istog proizvođača, sa različitim cenama.
Na osnovu navedenog, Komisija je osnovano pretpostavila da su na opisani način navedena društva učinila povredu konkurencije sklapanjem restriktivnog sporazuma u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.
Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Bulevar kralja Aleksandra II Karađorđevića br. 25, Beograd.
Član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Siniša Milošević učestvovao je, kao jedan od učesnika na panelu o politici zaštite konkurencije, na „Regionalnom ligl biznis forumu 2025“ (Regional Legal Business Forum 2025) najznačajnijem godišnjem susretu kompanijskih pravnika u regionu koji je održan na Zlatiboru.
Na panelu posvećenom zaštiti konkurencije bilo je reči o položaju, nadležnostima i svim izazovima koje imaju tela za zaštitu konkurencije u regionu. Organizator je prepoznao temu „Uloga tela za zaštitu konkurencije – nadzor ili regulacija?“ kao vrlo aktuelnu, podstaknut javnim diskusijama o tome koliko tela za zaštitu konkurencije mogu da intervenišu na tržištu u pogledu određivanja npr. marži, cena, i da li je to uopšte njihova nadležnost; da li regulišu ili nadziru tržišta; da li tela imaju jednu ili više uloga i kojih; koliko ove institucije mogu da utiču na određene tržišne manjkavosti.
Kako se i pored svih aktivnosti na približavanju prava zaštite konkurencije, u javnim diskusijama često tela za zaštitu konkurencije kritikuju za određene situacije koje nisu njihova nadležnost, iznose se nerealna i neosnovana očekivanja od ovih institucija, kao i netačne informacije o radu i rokovima postupanja i sl., ovo je bila izvanredna prilika da se takva otvorena pitanja razjasne direktno od predstavnika institucija kao i da se doprinese podizanju svesti o značaju zaštite konkurencije.
Na panelu su još učestvovali: Karolina Andonovska, generalni sekretar Komisije za zaštitu konkurencije Republike Severne Makedonije, dr Nebojša Jovović, direktor Agencije za zaštitu konkurencije Republike Crne Gore, Vanja Malidžan, član Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine a moderator panela je bio Zoran Šoljaga, partner u kancelariji Moravčević, Vojnović i Partneri.
Trodnevni skup je održan u organizaciji Udruženja kompanijskih pravnika Srbije i uz strateško partnerstvo Privredne komore Srbije, a okupio je više od 500 učesnika iz zemalja regiona, među njima je 50 panelista, više od 400 kompanijskih pravnika, direktora pravnih službi, advokata, sudija, javnih beležnika, kao i predstavnika državnih institucija i akademske zajednice.
Komisija za zaštitu konkurencije u postupku ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv Društva za trgovinu električnim alatima Metabo centar Kragujevac i KAPRO INDUSTRIES LTD iz Izraela, pokrenutog dana 04.04.2024. godine, utvrdila je da su ta privredna društva zaključila restriktivni sporazum koji za cilj ima značajno ograničavanje, narušavanje i sprečavanje konkurencije u smislu člana 10. i izrekla mere zaštite konkurencije.
Postupak je pokrenut usled saznanja da Metabo centar Kragujevac, kao uvoznik mehaničkih i laserskih mernih instrumenata proizvođača „Kapro“, preko proizvođača KAPRO INDUSTRIES LTD iz Izraela vrši pritisak na inodobavljače alata marke „Kapro“ koji snabdevaju druge učesnike na tržištu Republike Srbije da im obustave isporuke čime je efektivno eliminisana konkurencija na tržištu veleprodaje ovih alata.
Na osnovu navedenog Komisija je osnovano pretpostavila da društva Metabo centar i Kapro Izrael su preduzimala radnje koje za cilj ili posledicu imaju eliminisanje konkurencije društvu Metabo centar na tržištu veleprodaje alata brenda „Kapro“ na teritoriji Republike Srbije, usled čega kupci alata ovog brenda isti su plaćali po višim cenama od cena koje bi za iste alate platili ukoliko bi postojali i drugi distributeri ovog alata.
Dodatno je utvrđeno da je u ugovorima koje društvo Metabo centar Kragujevac zaključivali sa svojim kupcima ugovorena i zabrana prodaje ispod nabavne cene, što može da bude potporni mehanizam zabrane uvoza, kako bi se cene alata brenda „Kapro“ održale na željenom nivou, ali i povreda konkurencije sama za sebe u vidu određivanja minimalnih cena u daljoj prodaji.